| Tekst: | Block out - 1228 (zecevi beli)
Vrebam ko smuk iznad grotla.
Necujno provodim
sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.
Miluje svetlost sa
neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mrsavo
pseto.
SeCanja naviru sama,
Brzo, ko zecevi beli...
Stoji na kaljavom
drumu,
bori se s jacim od sebe.
U mestu hoda masina.
Smeje se klizava
glina.
Mesec mu sija na muku,
Ceka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u
ruku,
produzen zivot klima,
odlazim dalje...
Secanja naviru sama,
brzo, ko
zecevi beli...
Stizemo. Teret se spuzta.
Vesela kapija zuta.
... I sitan kamen pod
gumama krza...
... I lisce krece da susti.
Zastajem, leda me bole.
Izuvam bokal pun
vode.
Svaki put isti ritual.
Igra zavrsava ovde...
...gde secanja naviru
sama,
brzo, ko zecevi beli...
|
